) bio u prilici da, uprkos lošem vremenu, provedem
jedan predivan dan sa dragim ljudima, 
) bio u prilici da,
Bejaše to kasno popodne kad vraćasmo
se pomalo umorni, ali radosni kućama našim, nakon skoro pa
celodnevnog razmenjivanja humorističkih pošalica sa
istomišljenicima, kada prisustvovasmo događaju koji
prepričavaćemo unučadima, ako do toga ikad dođe.
Odgovorni zadatak predvođenja naše
male družine na ovaj teški put povratka toplini doma padnuo
je na moja nejaka pleća, kada se dobrovoljno javih svojom
voljom, usled činjenice da sam jedini imao nosač za telefon
u kolima. Bogovima iz Mountain View-a, CA, US-of-A,
prepustismo da odaberu najbolji put i nakon prinošenja žrtve
od nekoliko MB nejake MTS 4G mreže, zaputismo se ka konačnom
odredištu.
Put bejaše dugačak i naporan,
testirajući naše strpljenje i veštinu u bezbroj navrata u
susretima sa trobojnim nemanima koje uvek svetle crveno kad
im se približite, preko nepoznatih puteva kroz tuđa
nepoznata dvorišta i uzane sokake gde svaki susret sa nekim
znači opasno sučeljavanje i neminovni okršaj ablendovanjem.
Nakon što napustismo ove opasne
predele bez žrtava i sa još uvek dobrim zalihama, stigosmo
do tačke gde se naša mala družina rastaje, makar privremeno.
Prolaskom jedan po jedan kroz stroge kapije gde mehanički
stražari udeliše nam pergamente sa tačnim zapisom kalendi
kada pristupismo na autostradu, poterasmo sve konje koje
imasmo na raspolaganju i šaljući pozdrave jedni drugima
nastavismo u samoći u sumrak.
Melanholični tonovi barda poznatog
kao "Šef", sa kontinenta koji Kolumbo greškom otkri,
poteraše me na duboke misli usled kojih moje inače britko
sećanje na detalje pre nemilog događaja bledi, ali ipak
ostaje dovoljno oštro da znam da nikoga od svojih kompanjona
ne videh tokom bivstvovanja na autostradi. Došavši do
prolaza kroz severne prestoničke zidine, uleteh u pijačni
dan i mnogo svojih sunarodnika, gde nakon kraćeg zadržavanja
razmenih nekoliko zlatnika sa stražarem i nastavih svojim
putem.
KAD! Iznenada, vradžbine! Pakao!
Haos! Ludilo! Sa svoje desne strane, u čudu raširenih očiju
i opuštene vilice, uočih dvoje svojih saputnika u svojim
crvenim kočijama kako stoje pored puta, sa podignutim
pokrivačem sa limenog konja! Mozgom zbunjenim ovim
vradžbinama, posegnuh istovremeno ka vernoj
okasto-viljuškastoj 13ici kao i vialici protivotrova koju
nabavih od vrača u obližnoj Pekabeti nekoliko ciklusa meseca
ranije. U celoj panici mog beletristikom oštećenog uma
zaboravih da se zaustavim, te pohitah ka obližnjem pojilištu
za limene konje da pustim goluba. Pustivši goluba na
slobodu, pripremih svitak i pustih Samsung gavrana ka svojim
kompanjonima. Nekoliko razmenjenih gavrana kasnije, saznah
da su kompanjoni van opasnosti i da su nezgodaciju uspešno
rešili odgovarajućom magijom.
Nedugo zatim, pridružiše mi se
razdragani u improvizovanom kampu koji napravih tom
prilikom, gde smo do kasno u noć sedeli oko vatre i pevali
pesme i pili vino i jeli šta smo našli pored puta da je
pregazio kamion. Iako radostan što su svi dobro, mojem
slabašnom umu i dalje osta nejasno koja crna magija je
prenela moje prijatelje kroz tananu tkaninu prostora i
vremena, čega oni nisu bili svesni već im se činiše
normalno. Iako su skoro dva ciklusa meseca prošla od nemilog
događaja i dalje se u usamljenim noćima budim u znoju,
pitajući se da li je Prsten stvarno uništen i da li ću idući
nehajno na sledeću svirku u SKC osetiti ponovo oštri pogled
Sauronovog oka sa vrha Beograđanke...
|
