11/12
Nedelja,
10.06.2018.
Osvanulo je nedeljno jutro, a nas je probudilo
brundanje i brektanje ko zna koliko konja skrivenih pod haubom
Bjuika ... 
Mike666 i Slovenci odoše nekuda, a za njima i Gule ... 
Pogled sa terase na kompleks bungalova etno sela "Babići" ...
Siđosmo u trpezariju gde je predsednik Mario već dovršavao svoj
doručak ...
Napravismo za pultom po jednu belu kafu i krenusmo da sednemo za sto
...
Goca: Pazi Milane da ne prospeš kafu ... Hodaj ravnomerno ... Ne
gledaj u šolju, gledaj ispred sebe ... 
Rezultat ... Milanova šolja sa kafom:
Gocina šolja sa kafom:
Kanda se većina učesnika susreta već pokupila
i otišla, jer smo skoro sami sedeli u trpezariji ...
Inače, doručak je bio organizovan po sistemu švedskog stola, sa
zaista velikim izborom hrane ...
Jedan deo tog švedskog stola je završio i u
mom tanjiru ... 
Nakon doručka smo pokupili stvari iz sobe, pozdravili se sa Mariom i
polako krenuli ...
Lesi nas je, okupan jutarnjim suncem, usamljeno čekao na parkingu
...
Od veterana, tu je bila još samo Viza predsednika Maria ...
Kucovi su se guštirali u hladovini ...
Provera ulja pred polazak ...
Goca je za to vreme slikala okolno zelenilo ...
Sve je spakovano ... Spremni smo za pokret ... 
Za povratak smo odabrali sasvim drugačiju trasu ...
Od Rostova smo nastavili dalje preko Novog Travnika, gde smo se
uključili na magistralu Travnik - Vitez, da bismo se nakon Viteza
odvojili na sporedni put i preprečili do
Zenice ...
U Zenici smo stali na benzinsku pumpu da natočimo gorivo i napravimo
kratku pauzu ...
Zatim nastavljamo dalje, preko Vranduka, uz reku Bosnu, magistralom
koja vodi ka Maglaju i Doboju ...
Tu su se vremenski uslovi ponovo pokarabasili
i nebo se opet otvorilo ... 
Tokom cele te deonice puta nas je pratila kiša čiji je intenzitet
varirao od žestokog pljuska do sitnog rominjanja ...
Kod Žepčeta smo se odvojili ka Zavidovićima i Banovićima ...
S obzirom da, zbog kiše, nemamo fotografija sa ove deonice, prazninu
u reportaži ću popuniti sa par komentara ...
Već svi znamo da je benzin u Bosni jeftiniji i mnogo bolji od
benzina u Srbiji ...
Takođe, putevi u Bosni su mnogo bolji i
kvalitetniji od puteva u Srbiji ...
Priroda uz puteve je čistija i urednija nego u Srbiji ...
Prošli smo raznim važnim i manje važnim
deonicama i nigde nismo naišli na usputna đubrišta, divlje deponije,
naslage najlon kesa i plastičnih flaša ... 
I na kraju, vozači u Bosni su mnooogo kulturniji nego u Srbiji ...
Nema preticanja preko pune linije, uletanja u
makazice i drugih saobraćajnih vratolomija koje odlikuju svakodnevnu
vožnju Ibarskom magistralom ...
Štaviše, može se reći da su vozači u Bosni preterano kulturni
...
Naime, ograničenja na pojedinim deonicama i kroz naseljena mesta su
prilično niska,
a velika većina vozača vozi barem deset ili
dvadeset kilometara na sat ispod ograničenja ... 
Stoga, iako smo bili u Spačeku, često smo se osećali smoreno i
frustrirano jer smo se zbog onih ispred nas prilično vukli kao crevo
...
Ne sećam se da je baš tako ekstremno bilo pre tri godine kad smo
prethodni put išli na susret u Travnik
ili ranije kad smo išli u Banja Luku na
susrete koje je organizovao Miroslav ...
Biće da je vozače neko u međuvremenu žestoko
opalio po džepu i to bez izuzetaka ...
Elem, nastavljam sa reportažom ... Nakon Banovića skrećemo ka
Živinicama i stižemo do Tuzle ...
Siguran sam da ovaj vatrogasac i dalje visi na ovim merdevinama
...
Nakon Tuzle prelazimo preko Majevice gde nas je opet pratila kiša, a
potom slede Ugljevik i Suho Polje ...
Potom idemo obilaznicom oko Bijeljine i
stižemo blizu granice sa Srbijom ...
Stajemo na jednoj od poslednjih pumpi pre prelaska granice da
napojimo Lesija i da se malo odmorimo ...
S obzirom da je kiša prestala, opet me je uhvatila manija
fotografisanja, što je Gocu neizmerno obradovalo ...
Usputna kafica ...
I (još) jedan samoslik ...
Još malo neobaveznog fotografisanja ... 
