12/12
Nastavljamo dalje ka granici ... Prelazimo
Drinu preko privatnog Pavlovića mosta ...
Plaćamo harač i ulazimo u Srbiju na graničnom prelazu Badovinci
... 
Nakon graničnog prelaza nastavljamo put pravo prema Sremskoj
Mitrovici, jer smo odlučili da što pre izađemo na auto-put
zbog najavljenih blokada puteva zbog cena
goriva ...
Granicu smo prešli oko 16:00, a blokade su bile najavljene za 17:00
...
Inače, odmah po prelasku granice bilo je jasno da smo ušli u Srbiju
zbog barem tri indikatora:
●
Put je bio prepun udarnih rupa koje su se mogle zaobići jedino
slalom-vožnjom neretko prelazeći u suprotan smer ili vozeći po
sredini puta ... 
●
Đubre kraj puteva, najlon kese, plastične
flaše i divlje deponije su bile lako uočljive ... 
●
Opojni miris stajskog đubriva se širio
etrom ... 
Tek što smo prošli kroz Mačvansku Mitrovicu,
neposredno pred raskrsnicu Šabac - Sremska Mitrovica, sačekao nas je
zastoj ... 
Naime, iako je bilo tek oko 16:20, raskrsnica je već bila blokirana
... 
A da stvar bude još gora, stigla je informacija da će blokada
trajati do 20:00, a ne do 19:00 kako je bilo planirano ...
Vozila su se gomilala, a stigla je dojava da su blokirani i kružni
tokovi pred ulaskom u Šabac i u Sremsku Mitrovicu,
tako da nam ništa nije značilo ni da pokušamo
nekim drugim putem da se probijemo ...
Jedino rešenje bi bilo da se vratimo nazad do
Badovinaca, ponovo pređemo granicu, pa da preko Rače uđemo u
Hrvatsku
i tu izađemo na auto-put, pa u Srbiju ...
Ali, nismo poneli pasoše ... Smoooooor
... 
Dakle, ništa nam drugo nije preostalo nego da džedžimo u koloni
... 
Inače, raskrsnicu je blokiralo nekih četiri-pet traktora i desetak
gajbi piva koje su traktoristi lagano ispijali ... 
Kroz blokadu su propuštali vozila sa malom decom ili sa bolesnim
osobama, što je za pohvalu ... A onda su u suprotnom smeru
propustili
i celu lokalnu svadbenu povorku ... I tako je
kolona svatova razdragano prolazila pored nas, kezeći se i mašući
nam ... 
...
Sve je prštalo od veselja, trubljenja,
prigodne "muzike" i dvostrukih aršina ...
Ajd' što dopuštamo da nam ga političari uvaljuju kako im se ćefne,
al' što uživamo da ga povrh toga uvaljujemo jedni drugima,
pa to je da ti pamet stane ...
Elem, pomenuta situacija je dovela do rezigniranosti i revolta kod
velikog broja ljudi koji su bili zarobljeni u koloni ... 
S obzirom da nismo imali kud, odlučili smo da se ne nerviramo, već
da udarimo brigu na veselje ... 
Šta se mrštiš, daj neki osmeh ... 
E, tako ... 
Kao i obično, uhvatila me je manija fotografisanja ... 
Pogled odozgo na dole ...
A zatim i pogled odozdo na gore ...
Janijevi ševroni ...
Bajaga ima pesmu sa druge strane jastuka, a ja imam fotku sa druge
strane Spačekovog volana ...
Vreme je neumitno prolazilo ...
S obzirom da je situacija pred raskrsnicom postajala sa jedne strane
sve napetija, a sa druge strane sve besmislenija, jedan lokalac je
lagano,jednom po jednom zatočeniku u koloni, davao
instrukcije kako da se seoskim, zemljanim putevima provuče iza leđa
blokadi,
dođe do mosta preko Save, a potom zaobiđe i
blokadu pred ulazak u Sremsku Mitrovicu i izokola izbije na auto-put
...
Taj put je tanjom ljubičastom linijom ucrtan na prethodnoj mapi
...
I tako smo se dokopali mosta preko Save i Sremske Mitrovice
...
Ostatak puta je protekao rutinski ... Izađosmo
na auto-put kod Sremske Mitrovice i pravo za Beograd ...
Na auto-putu uopšte nije bilo gužve ... 
Stoga, vožnja je bila potpuno opuštena ...
Eto, to bi bilo to ...
Kad sumiramo utiske, ovogodišnji susret u Travniku nije bio toliko
sadržajan kao onaj od pre tri godine, ali uprkos tome i vremenskim
uslovima
mi smo se izvanredno proveli, a osim
pozitivnih utisaka koje ćemo još dugo nositi u sebi, na ovaj susret
će nas uvek podsećati
i ovaj prelepi poklonjeni suvenir ...
Nadamo se da ćemo i sledeće godine biti u prilici da pokucamo na
vrata Travnika,
a do tada čvrknućemo povremeno ovaj zvekir na
frižiderskom magnetu ...
KRAJ