4/12
Ulazimo u
Lesija i spuštamo se par stotina metara niže, do čuvenog Avalskog
tornja, jednog od zaštitnih znakova Beograda ... 
Putnici koji bi drumom prilazili Beogradu znali bi da su nadomak grada
kada bi ugledali ovaj toranj ... 
Toranj na Avali je bio projektovan od 1959. do 1960. godine, građen od
1961. do 1964. godine, a potom pušten u rad 1965. godine ...
Bio je
visok 202,87 metara i u to vreme je predstavljao pravo remek-delo
arhitekture, kao jedini toranj na svetu koji nije bio poboden direktno u
zemlju,
već je za
presek imao jednakostranični trougao koji je simbolisao tradicionalni
srpski tronožac za sedenje ...
Toranj su projektovali arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić,
kao i konstruktor, akademik Milan Krstić ...
Izgradnja
tornja bila je poverena građevinskom preduzeću „Rad“ iz Beograda ...
Vrhunac posla bila je postavka 60 metara visoke antene,
teške oko
25 tona, koju su montirali majstori „Goše“ iz Smederevske Palanke ...
Restoran je bio otvoren na gondoli na 118. metru visine, ali je već
nakon pet godina, 1970. godine, prestao sa radom ... 
Pod naletima košave vrh tornja je šetao u prečniku i od jednog metra ...
Avalski
toranj je nažalost srušen 29. aprila 1999. godine avionskom bombom tokom
zločinačke NATO agresije na SRJ,
tokom
trideset sedmog dana bombardovanja ...
Do rušenja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001.
godine, Avalski toranj je bio najviši srušeni objekat na svetu ... 
Uklanjanje ostataka tornja je počelo 2005. godine, a pošto je smatran
jednim od bitnih obeležja Beograda, doneta je odluka da se toranj obnovi
...
Gradnja
novog tornja je otpočela krajem 2006. godine ...
Obnovljeni toranj je trebalo svečano da bude otvoren na desetogodišnjicu
njegovog rušenja, odnosno 29. aprila 2009. godine,
međutim,
radovi su se malo otegli, tako da je toranj završen 23. oktobra 2009.
godine ...
Novi toranj ima dva lifta, restoran na 119. metru, kao i vidikovac na
122. metru visine ...
Ukupna
visina tornja, uključujući antenu, iznosi 204,57 metara ...
Stižemo
pred sam ulazak u toranj ... Cena ulaznice za obilazak tornja iznosi 300
dinara po osobi ...
Ulaskom u lift otpočeo je naš uspon ka vrhu tornja ...
Tokom vožnje, na monitoru su se smenjivale interesantne fotografije
tornja načinjene iz vazduha,
kao i
fotografije načinjene tokom ponovne izgradnje tornja ...
Naravno, zgodna prilika za samoslik se ne sme propustiti ... 
Imali smo
sreću da su tog dana zaista bili izvanredni vremenski uslovi, te je sa
vidikovca na vrhu tornja pucao neverovatan pogled na čitavu okolinu,
uključujući
i panoramu kompletnog Beograda ... 
Tu su se nalazila i dva durbina pomoću kojih su mogli da se detaljnije
razgledaju pojedini delovi Beograda i okoline ...
A sad
opet jedna digresija ...
Doduše, ovaj put mnogo kraća nego prethodna ...
Naravno da smo onog vikenda moje kolege i ja odveli Nalinija i Džona i
na vrh Avalskog tornja ...
Nažalost, tog dana je vreme bilo muljavo i zbog velike izmaglice se
panorama Beograda jedva nazirala ...
Ipak, iskoristio sam priliku da im detaljno ispričam o simboličkom
značaju koji Avalski toranj ima za Beograd,
a nisam
preskočio ni detaljan opis bombardovanja tokom kojeg je i srušen
originalni toranj ... 
Zbog vremenskih uslova i jakog vetra koji je tog dana duvao na vidikovcu
koji je poluotvoren, odnosno koji nije u potpunosti zastakljen,
nismo
načinili nijednu zajedničku fotografiju, osim što su njih dvojica
pokušali da načine snimke pogleda sa tornja ...
Eto, ova digresija je bila baš kratka, te se vraćam u glavni tok priče
...
Na nivou
ispod vidikovca nalazi se restoran, ali smo Goca i ja odlučili da ne
ulazimo u taj restoran, jer je trebalo obići još mnogo lokacija, a
vremena do zalaska sunca i nije bilo baš mnogo na raspolaganju, s
obzirom da je u pitanju bio 31. oktobar ...
Stoga, izašli smo iz tornja i krenuli ka Lesiju ...
Ispred tornja se nalazi interesantni dečji park, sa kućicama na drveću
...
A tu je, kod obližnje klupe, bio i jedan simpatični cuko ... 
Naravno, nikad nisam imao problema da priđem bilo kom psu i uspostavim
prijateljski kontakt ... Tako je bilo i ovog puta ...
Psi nisu zle životinje, te oni negativno reaguju na ljude jedino u dva
slučaja - kada osete strah ili kada osete zle namere ...
Naravno, ovo ne važi ako je u pitanju čopor pasa ... Tada vladaju neka
druga pravila ponašanja, slično kao i kod ljudske rulje ...
U svakom
slučaju, ovaj simpatični psić je baš uživao u češkanju ...
A ja sam primetio da su ga prilično napali krpelji, pogotovo u vratnom
delu ...
Zapravo, krpelji se najčešće i kače na pse u predelu vrata, jer je tu
dlaka najgušća, a samom psu je tu najteže da samostalno eliminiše
krpelja,
jer
nikako ne može da priđe njuškom i zubima, a češanje zadnjom šapom i ne
pomaže baš mnogo ...
Stoga, započeo sam operaciju skidanja krpelja, što mi nije prvi put da
radim ...
Krpelji se moraju skidati veoma pažljivo, jer postoji velika mogućnost
da im se telo otkine od glave,
te da
glava ostane zarivena u kožu psa, što može dovesti do raznih infekcija
...
U slučaju da se krpelj već dobro napio krvi i da je prilično narastao,
on se skida kružnim pokretom i laganim izvlačenjem ...
Na taj
način krpelj ispada zajedno sa glavom ...
U slučaju da je krpelj tek ušao u kožu ili je u početnoj fazi pijenja
krvi, skidanje na takav način je mnogo teže i najčešće rezultira
otkidanjem glave,
što
nadalje komplikuje ceo proces, jer se mora upotrebiti pinceta i neko
dezinfekciono sredstvo, a pas se tad obično uznemiri ...
U takvoj situaciji mnogo je bolje nauljiti krpelja, odnosno namazati mu
telo zejtinom ili bilo kojom drugom masnom supstancom,
jer dok
je krpelj zariven u kožu on diše preko tela ...
Na taj
način mu je disanje onemogućeno, te će on najverovatnije krenuti sam da
se izvlači da bi udahnuo vazduh ...
Ako je došlo do neke komplikacije ili ako niste sigurni kako da izvadite
krpelja, najbolje je psa odvesti veterinaru,
te
prepustiti operaciju vađenja krpelja stručnom licu ...
S obzirom da pri sebi nisam imao pincetu niti bilo kakvo dezinfekciono
sredstvo (jod je jedna od najboljih solucija),
odlučio
sam da povadim samo one već prilično narasle krpelje ...
I rezultat te akcije su četiri krpelja nad kojima je izvršeno nasilje
...
Eto, sad Barbara može da kaže da ipak pozivam na krvoproliće ...
Šta mogu kad ne mogu da podnesem bilo kakve krvopije, pa samim tim ni
krpelje ...
Jebga, to je jače od mene ... 
U svakom
slučaju, opraštamo se od simpatičnog kucova, te ponovo ulazimo u Lesija
i nastavljamo sa silaskom niz Avalu ...
Već sam spomenuo da je vožnja tim krivudavim jednosmernim putem kroz
šumarke veoma interesantna i zanimljiva ...
