Citroën Dyane 6L (1979)
~
Narandžasti Zmaj ~
Ja kupio
ćaletu Dijanu ... 
Evo
još nekoliko fotografija Narandžastog Zmaja ... 
Solidan primerak ... 
... Što bi se reklo, dobar ulov ...
Naravno, ima i svojih malih mana, ali o
tome ću natenane ...
Dakle, da bi se razumeo ovaj potez koji
mnogima verovatno deluje suludo i sumanuto, potrebno je da se vratimo
malo u prošlost ...
Negde tamo u prvu polovinu juna 2018.
godine ...
Jun
2018.
Redovni
auto mog ćaleta je (bio) Reno 4 iz 1991. godine ...
Osim gradske vožnje, redovan je bio i na
vikend-relacijama od Beograda do vikendice pod Kosmajem i obratno ...
Vreme je učinilo svoje, te je Reno
prilično limarijski dotrajao, pogotovo kad je reč o donjem postroju ...
A ni lokalni klinci huligani ga u par
navrata nisu štedeli, te je doživeo šutiranja u vrata i krila ...
Najveći problem je, kao i kod svih
Četvorki, zadnji trap, tačnije zadnje torzije i silen blokovi ...
S obzirom da je taj deo već jednom
(nestručno) sređivan i krparen, postavilo se pitanje finansijske
isplativosti ulaganja u Cipelića ...
A preostalo je bilo još nekih mesec dana
do ponovne registracije ... Bez ozbiljnijih zahvata Reno sigurno ne bi
regularno prošao tehnički pregled ...
Stoga, odlučili smo da Reno damo u
oglase ...
Porodični
konzilijum je većao i došao do zaključka da bi bilo dobro kupiti neki noviji
auto umesto Cokulića ...
Postavilo se samo pitanje - koju marku i koji model ... Ćalac je vrlo
inertan po tom pitanju, a nije imao ni neku jasniju sliku o tome šta bi
konkretno želeo ...
Pukim slučajem, iako u principu redovno ne gledam temu "Citroeni na
ulicama" na Citroen Forumu Srbije, nešto sam je tad listao
i naletim
na link ka oglasu za jednu Dijanu na Polovnim Automobilima koji je
postavio forumaš Đole Mohawk ...
Na slikama je Dijana delovala lepo ... I tu počnem malo da razmišljam u
drugom smeru ...
Pre nego što nastavim sa pričom, sledi mala digresija vezana za tu
pomenutu plavu Dijanu ...
Dijana je
kupljena dve godine pre mog rođenja (dakle, 1978. godine), a u trenutku
kupovine u ponudi je jedino bila plava boja,
što se
može i zaključiti na osnovu sledeće fotografije ...
Naredne,
1979. godine, moji roditelji su krenuli sa svojim kumovima na
putešestvije po Evropi ...
Preko
severnog dela Italije, južnog dela Francuske, kroz Španiju sve do
Kadiza, pa trajektom u Seutu, koja se nalazi na afričkoj strani
Mediterana ...
Njih četvoro se potrpalo u Dijanu, uz dva šatora, kompletnu kampersku
opremu i dovoljno stvari za, dvadeset i pet dana,
tokom
kojih su imali osamnaest kamperskih noćenja i jedno pansionsko noćenje u
Andori ...
Tokom tog putovanja, iz Francuske u Španiju su prešli preko Pirineja,
kroz Andoru ...
I to
preko planinskog prevoja "Port d'Envalira", koji je, sa svojih 2407m
nadmorske visine najviši prevoj na Pirinejima ...
Geni su
čudo ... Tu Dijanu sam toliko zavoleo da je moj prvi auto jednostavno
morao biti ili Dijana ili Spaček ... 
Inače,
moj ćalac je onaj u kariranoj košulji, a mama je sa cvetovima u kosi
...
A
evo i mene na haubi te Dijane ... ... Zima
1981/82 ...
Inače, ta plava Dijana je imala nalepljenog velikog žutog
Smajlija 
na vratima gepeka ...
Davno
je još konstatovano na Citroen Forumu Srbije da je boja Dijane
umnogome uticala na brzinu njenog truljenja ...
Najbrže su trulile plave i žute Dijane, te su one i prve nestale sa
ulica ...
Bež
Dijane su bile nešto bolje sreće, dok su se najduže održale
narandžaste Dijane ...
Tako je i naša plava Dijana već 1985/86 godine morala da ode na prvi
ozbiljniji limarijski tretman ...
Tada je došlo i do promene boje, pa je Dijana postala bela ...
Eto mene u široko rasprostranjenim plastičnim jugoplastikinim
sandalama ...
I na kraju ovog vremeplova, evo dve slike ispred vikendice ...
Pored mene, na fotografijama je moj drugar sa sela i njegova sestra
...
On
je nažalost tragično nastradao nakon onih velikih poplava, radeći u
Kolubari prekovremeno i pod pritiskom, na odavno rashodovanim
mašinama,
jer
je regularna mašinerija bila poplavljena i neupotrebljiva ... Za sobom
je ostavio ženu i troje dece ... 
A što se Dijane tiče, ona je nažalost prodata tokom krize početkom
devedesetih, jer su delovi postali deficitarni, a limarija je ponovo
bila zrela za remont ...
Koliko
se sećam, Dijanu je kupio neki lik iz Šapca ...
Nakon Dijane usledili su Jugić i Stojadin, ali Dijanu nikada nisam
prežalio, te je ona, kao i sećanje na to mnogo lepše vreme,
apsolutni
razlog moje ljubavi prema starim Citroenima ...
Elem,
da se vratim na glavnu temu ...
Link
ka oglasu za Dijanu snimim i sačuvam da bih još malo razmislio o svemu
... K'o velim, nek' utisci prenoće ...
Sutradan prepodne, na poslu uzmem da ponovo bacim pogled na Dijanu,
kad ono - cvrc ... Nema više oglasa ...
Srećom, sačuvah link, pa uz pomoć "Google Cache" izvukoh potrebne
podatke ... Fotografije i telefon vlasnika ...
Nazovem vlasnika da proverim da li je Dijana u međuvremenu prodata ...
Nije
prodata, registracija je istekla, a garažirana je i nalazi se u Ulici
Vojvode Stepe ...
S
obzirom da sam to veče treb'o da sa posla odem do Jajinaca, odmah se
dogovorim da u prolazu pogledam Dijanu ...
Evo
fotografija sa oglasa koje sam sačuvao ...
Dobro
sam ih izanalizirao pre nego što sam otišao da Dijanu pogledam uživo
...
I još četiri fotke ...
Od
vlasnika sam dobio sledeće informacije:
- Dijana
je dugo u porodici ... Kupio ju je i dugo je vozio njegov
otac, koji sad provodi penzionerske dane mahom u zavičaju,
u Svrljigu ...
- Kad
je došlo vreme za sređivanje, njegov otac je sređivanje
Dijane poverio, po njegovim rečima, "nekom dunđeru iz
Niške Banje" ... Odmah sam ukapirao da je reč o Dekiju
Banjcu, koji je poznat po štancovanju dvobojnih Spačeka sa
suludim kombinacijama boja ...
- Iako
na prvi pogled ne izgleda tako, najlošiji detalj na Dijani
je - kvalitet boje ... Vidi se da je Deki Banjac koristio
neku treš boju ...
- Takođe,
levo zadnje krilo je plastično, a priprema nije dobro
obavljena, tako da tu boja puca ...
- Zbog
njihovog nezadovoljstva, nakon Dekija Banjca Dijanu
sređuje Bane iz Batajnice i tu Dijana između ostalog
dobija novu šasiju, prepoznatljivu po nafarbanim velikim
crvenim ševronima na njoj ...
- Davor
sređuje motor ... Menja karike i štošta još pride ...
Takođe, menja i puž volana (kojeg je vlasnik nazvao
"kornjača volana") ...
- Karburator
je pre par godina sređivan kod Bate (Karburator servis Eco
Motors, Ulica Radojke Lakić), kod kojeg i ja održavam
karburatore na Spačeku i GS-u ...
|
Sa
vlasnikom sam se našao ispred ulaza u garažu gde se Dijana nalazi ...
On
je otvorio garažu i izgurao Dijanu napolje, tako da sam otpočeo
detaljan pregled ...
Uživo
Dijana deluje utegnuto:
- Prava
je kao strela, a na Dijani se inače odmah lako uočavaju
prvi znaci skljokanosti ...
- Enterijer
je čist, uredan, očuvan ...
- Sedišta
kvalitetno tapacirana ...
- Četiri
dobre Toyo gume ...
- Motor
radi veoma dobro i ima lep zvuk, uprkos tome što je
karburator potpuno raštelovan ...
- Brojevi
na motoru, na pločici i u saobraćajnoj se poklapaju ...
- Menjač
lepo radi ... Brzine se glatko šaltaju ...
- Kvačilo
mekano ...
|
I naravno, ono što je meni najvažnije: Šasija nova i postojana, a
limarija u veoma dobrom stanju, bez znakova korozije i truleži,
čak
i na onim delovima koji su poznati kao slabe tačke kod Dijane (na
primer - šarka petih vrata) ...
U
odnosu na fotografije sa oglasa, razlike su sledeće:
- Promenjena
je registracija ... Umesto BG-812-NW sada je BG-1019-TM
... Dakle, Dijana je već jednom ranije bila izvesno vreme
neregistrovana, što ukazuje na neredovnu vožnju ...
- Pukotina
na šoferšajbni u ravni vozačevih očiju ... ... Vlasnik je objasnio da je šoferšajbnu
strefio kamičak prilikom jedne od poslednjih vožnji, pred
istek registracije u septembru prošle godine, nakon čega
Dijana više nije registrovana niti vožena ...
- Ramovi
za tablice više nisu "Citroen Klub Srbije 2004-2014" (ti
ramovi inače pokazuju da fotke sa oglasa nisu isuviše
bajate), već su sad klot ramovi, bez ikakvih obeležja ...
- Poskidani
tapaciri sa unutrašnjosti zadnjih krila, gepeka i oko
trećih bočnih prozora ... Ovo mi je čak i koristilo, jer
sam mogao da vidim pravo stanje limarije na kritičnim
mestima kao što su unutrašnje strane zadnjih krila i pod
gepeka ...
- Umesto
originalnog čepa rezervoara sa ključem, tu je sad onaj
najobičniji univerzalni čep koji se samo natakne ... ... Vlasnik
je objasnio da je tokom prošle godine, kad je Dijanu bio
parkirao napolju, ista bila meta huligana, te su joj
uvrtali i slomili spoljni retrovizor i iščupali čep
rezervoara ...
... Retrovizor je i dalje taj slomljeni, sada ne baš
stručno zalepljen silikonom ... Takođe, na njemu je obično
ogledalo koje ne umanjuje, jer je originalno ogledalo
polomljeno ...
- Skinuta
navlaka sa volana ...
- Felne
pokazuju znake rđe koja probija kroz belu boju ...
|
Sve drugo je onakvo kakvo je prikazano na fotografijama u oglasu ...
Tokom pregleda Dijane konstatovao sam da gubi kočionu tečnost, odnosno
LHM ...
Razbucao
se središnji deo poklopca čantare za LHM koja se nalazi na glavnom
kočionom cilindru, pa kad se stisne kočnica,
na
tom mestu bljucka kočionu tečnost napolje ...
Takođe,
ne rade štopaljke ... I jedan zadnji doboš je malo mastan ... 
Sve
u svemu, kao što sam već rekao, solidan primerak ... Što bi se reklo, dobar ulov ...
Podsetiću
još jednom na zaključak porodičnog većanja ...
Porodični konzilijum je većao i
došao do zaključka da bi bilo dobro kupiti neki noviji
auto umesto Cokulića ...
|
Zbog argumenata koje sam već naveo, meni je sad Dijana delovala kao
sasvim logičan i dobar izbor ...
U prvi
mah sam mislio da je kupim bez ikakve najave i da je predam ćaletu kao
poklon iznenađenje ...
Međutim, nakon konsultacija sa sestrom, odlučili smo da prvo
porazgovaramo sa roditeljima, da vidimo da li njima ova opcija uopšte
dolazi u obzir ...
S obzirom da ćale nije imao ništa protiv, već je šta više, delovao
prilično zainteresovano, odlučih se na kupovinu ...
Dakle, umesto Renoa 4 iz 1991. godine, ćaletu se smeši Dijana iz 1979.
godine ...
Sa vlasnikom sam veoma lako došao do dogovora oko cene, uz jedan uslov -
da pre kupovine sredi tri stavke bez kojih Dijana ne bi mogla biti
registrovana:
● Da zameni
naprslu šoferku
●
Da zameni razbucanu čantaru za kočionu tečnost
●
Da sredi štop svetla
Nakon par dana vlasnik se javio da su te
stvari obavljene ...
I tako je u sredu, 13. juna, izvršena kupo-prodaja, a moj ćale
je postao ponosni vlasnik Narandžastog Zmaja ...
●
●
●
●
●
