I tako, u
nedelju 15. jula, Goca i ja krenusmo put vikendice pod
Kosmajem, gde su moji roditelji već bili pristigli ... 
Fokusirani na testiranje Dijane po Avalskom putu (prvi put da sam je
izveo iz grada) i isprobavanje svih pridodatih džidža-bidža,
nismo
škljocnuli nijednu fotku tokom vožnje ... 
Ali, čim smo stigli na plac, usledilo je detaljno fotografisanje
...
Goca je zadenula par cvetića Dijani za rever ...
Da se
razumemo, moj ćale se plaši foto-aparata i čim čuje zvuk otvaranja
blende on šmugne za prvi ćošak ... 
Stoga,
bilo je jako teško uloviti ga u nekoj reprezentativnoj pozi,
a čak i
kad bi pristao na fotografisanje, onda bi se foto-aparat uplašio njega
... 
Međutim, tata Brana je sa nestrpljenjem otišao na probnu vožnju, a ja
sam ga pri povratku zaskočio foto-aparatom
u
trenutku dok se borio sa sigurnosnim pojasom u koji se zapetljao
...
Međutim, ubrzo je ponovo zbris'o ...
Nakon
probne vožnje, pitao sam ga da li mu je posle Renoa 4, koji takođe ima
kišobran menjač,
bilo
čudno što na Dijani menjač ima potpuno drugačiji raspored brzina ...
Rek'o mi je da se istog momenta navikao na menjač, dok mu se kod Renoa
povremeno dešavalo da umesto u prvu ušalta u drugu brzinu,
čak i
nakon sedam godina koliko je Reno u njegovom posedu ... Šta ti je moć
navike ...
Sa druge strane, bilo mu je teško da se privikne na lagano kvačilo
kratkog hoda koje ima Dijana, jer je navikao da jako gazi teško kvačilo
Renoa 4
koje ima
dugi hod, tako da mu je prilikom kretanja u početku Dijana štucala i
ponekad se gasila ...
Takođe, zaključio je da Dijana ima veći ajnšlag od Renoa ... 
A što je
još zanimljivije, ja sam primetio da Dijana ima veći ajnšlag i od
Spačeka, što mi nije baš jasno kako i zašto,
kad je
upravljački mehanizam u principu identičan ... 
Ipak, najzanimljiviji trenutak je bio kad me je pitao da li znam kako se
obara zadnje sedište na Dijani ...
Ja rek'o - naravno da znam, povučeš ona dva pimpeka koji drže zadnje
nogare sedišta i oboriš celo sedište unapred ... 
Ma ne to, nego znaš li kako se obara samo naslon ... 
Ćale, ti si nešto pobrkao, ne može na Dijani da se obori samo naslon
zadnjeg sedišta ... 
On se tad samo sagn'o u gepek, uradio jedno cak-cak i za par sekundi
dođosmo do sledećeg rezultata ... 
Kako bre?!
Ona dva zadebljanja na gornjoj vodoravnoj šipci naslona se samo
istovremeno povuku ka sredini sedišta i naslon se sam obori ...
Nisam
imao pojma ... 
Lele, al' bi to olakšalo vađenje i vraćanje tog sedišta tamo u Jajincima
... 
Naravno, odmah sam podmaz'o i taj mehanizam ...
E, a onda sam fotografisao klizač desnog prozora na čiju sam montažu
izgubio nekoliko sati,
te usled
gubitka živaca ga nisam uslikao kad je trebalo ...
Potom smo se svi počastili svečanim roštiljem ... 
Roštilj
je smazan pre nego što se iko setio da okine koju fotku ...
Nakon što
se klopa slegla, usledilo je nekoliko standardnih slika Dijane iz raznih
uglova, namenjenih za foto-reportažu ...
I dve
slike sa boka, gde se vidi da je Dijana prava kao strela ...
●
● ●
● ●
Narednog
vikenda dođoh ponovo u vikendicu, ovaj put sa Lesijem ...
Odmah je došlo do formiranja prijateljstva koje će još dugo, dugo
trajati ...
S obzirom da je tih dana živa u
termometru bila na prilično visokom položaju, ćale mi je skrenuo pažnju
da topao vazduh
osetno
ulazi u kabinu uprkos tome što su klapne za grejanje zatvorene ...
Naravno,
ispostavilo se da su se originalni penasti sunđeri koji se nalaze unutar
bubrega za grejanje potpuno istrunili,
te
logično klapne nisu dobro dihtovale u zatvorenom položaju ...
To je
naravno veoma brzo rešeno lepljenjem novog sloja tankog sunđera pomoću
Syntelan lepka ...
Slika
naravno nema, jer su prsti bili ulepljeni ...
Ali, zato
je mama uspela da nagovori ćaleta da i on malo pozira ... 
●
●
●
●
●
